Jедно–биће и знање, мишљење, говор
„Исто је мислити (као) и оно ο чему се мисли; нећеш, наиме, без бића у којем је (то) изречено пронаћи мишљење“
Парменид у првостепеном одређењу приписује бићу апсолутно јестаство, истину, и ту апсолутну истину, апсолутно јестаство потврђује једним. То је за њега једна апсолутна мисао, потпуно истинит став. Истина само може бити са свих страна исто једно или једно исто бићe. Биће је(сте) једно. Је и да могу бити дати, утемељени јединo из најстаријег је-да-н. То нужно једно–биће (апсолутно онтолошко) се доказује сазнајно-логички из једне апсолутне мисли, мишљења, а наспрам свег разумско-чулног мњења, привида, разлика, мноштва. Из те апсолутне истине једног са свих страна истог бића, следи да нема промене, разлике, настајања, нестајања, кретања, мноштва. Та апсолутно логична мисао, сазнање, мишљење, говор наспрам свега разумско-чулног мноштва, настајућих, нестајућих ствари, бића, појава, једино потврђује непроменљиво и вечно ненастајуће, ненeстајуће непокретно једно–биће. Сва остала одређења јестаства–бића дата су по негацији. Он, такође, каже да ми не можемо говорити, мислити, сазнавати небиће, него само биће. Биће jесте само каo једно. А (само) једно и (само) јесте се не могу даље објашњавати, него само (апсолутном истином) изједначити.
Изабрани текстови
О једењу времена у и дану вечном
Одговор Хајдегеру
Све се прошло живело кроз (неко тадашње) сада и сво будуће живеће се само кроз (неко тада) реално сада. Ту времена, као реалног тока, протицања нигде нема. Постоји само то сада –које није време... И зато га, као фикцију дана једног са животом треба узети под своје... Само кроз старији од живота вечни дан, све што је прошло, као и оно што још није било добија исти, савршени смисао као и ово сада.... Пре може рећи да је цео живот реални дан, него што су његови дани, месеци, године реални живот.. Сваки човек, без обзира на месеце, године, све прошло, будуће време, живи живот опет у дану, кроз ванвремено, свевремено сада. Зато из свемогућег дана–живота вечног треба отворити, откључати све прошло, будуће време, живот...
О једном – основни фрагменти
1. Ни за једну појединачну ствар не можемо знати шта је; да ли ли постоји; и да ли је ограничена. Откуд знамо да је нешто, то што мислимо да јесте, и да је само то, а не и нешто друго...
О драгом камену
Кад срце добије камен и камен ће добити срце
Копати драгоцени камен или камен драг срцу, исто је што и тражити истину, будити срце у камену, снагу духа и постојаност љубави. Мислима копати до срца камена, драгог камена у духу, обрађеног са свих страна, срца верног, исправног, правог. Тражити тврд камен, задњу чврсту тачку, мисао правилну са сваке стране, чврсту, непробојну, драги камен, срце у истини, кристално прозрачан, јасан дух... ...
